U klini\u010dkoj praksi gotovo svakodnevno preporu\u010dujem vitamin D, te bih ovim tekstom \u017eeleo da uka\u017eem na njegove brojne pozitivne efekte na ljudski organizam. On je u \u017ei\u017ei interesovanja stru\u010dne javnosti poslednjih godina. O njemu se zna mnogo, ali se \u010dini da je jo\u0161 vi\u0161e toga nepoznato. Njega predstavlja grupa od 5 razli\u010ditih liposolubilnih prohormona. Me\u0111u njima su najzna\u010dajniji vitamin D2 i D3.<\/p>\n\n\n\n
Naziva se jo\u0161 i kalciferolom i u hrani je prisutan u dve forme: vitamin D2 \u2013 ergokalciferol (u pe\u010durkama i u nekim biljkama) i vitamin D3 \u2013 holekalciferol, koji je prisutan u hrani \u017eivotinjskog porekla (npr. jaja, mle\u010dni proizvodi, riblje ulje (bakalara), plava riba (sku\u0161a, haringa, sardina, losos…) itd.; njega, tako\u0111e, proizvodi i ljudski organizam kada je izlo\u017een sun\u010devoj svetlosti, usled delovanja UVB zraka. Nakon \u0161to se resorbuje iz creva u cirkulaciju, kalciferol prolazi kroz jetru i bubrege gde se transformi\u0161e u kalcitriol \u2013 biolo\u0161ki aktivnu formu vitamina D. Vitamin D3 se mnogo lak\u0161e transformi\u0161e u aktivnu formu \u2013 kalcitriol, nego vitamin D2. Skladi\u0161tenje vitamina D u masnom tkivu i jetri se vr\u0161i u formi kalcidiola.<\/p>\n\n\n\n
Do sada su jako dobro ispitani i poznati efekti ovog vitamina\/hormona na ljudski organizam a, me\u0111u njima, najzna\u010dajniji su:
– odr\u017eavanje normalnog metabolizma kalcijuma i fosfata (poma\u017ee apsorpciju ovih minerala iz hrane u tankom crevu i njihovu ugradnju u kosti i zube),
– pove\u0107anje fagocitne sposobnosti makrofaga, produkcije antimikrobnih peptida, kao i interleukina Il-10 stimulacijom T-\u0107elija, antimikrobnih peptida i citokina itd. \u010dime pobolj\u0161ava funkciju imunskog sistema,
– efekat na \u0107elijsku deobu,
– kontrolisanje apoptoze….<\/p>\n\n\n\n
Deficit vitamina D izaziva najintenzivnije promene na kostima. Me\u0111u njima, najkarakteristi\u010dnije su:
– rahitis (deformitet kostiju i lobanje),
– osteomalacija (slabost mi\u0161i\u0107a i kostiju) i
– osteoporoza (gubitak ko\u0161tane strukture i mase).<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, novija istra\u017eivanja ukazuju i na to da osobe koje imaju deficit vitamina D, imaju ve\u0107u sklonost ka dobijanju:
– malignih oboljenja,
– autoimunih oboljenja,
– povi\u0161enog krvnog pritiska i sr\u010danog udara,
– infektivnih bolesti,
– autizma,
– \u0161e\u0107erne bolesti,
– prehlade,
– ekcema i\/ili psorijaze,
– osteoporoze,
– astme,
– depresije,
– gojaznosti,
– zapaljenske bolesti creva, uklju\u010duju\u0107i i Kronovu bolest,
– degeneracije \u017eute mrlje,
– Alchajmerove bolesti,
– multiple skleroze,
– reumatoidnog artritisa,
– gubitka sluha,
– infertiliteta,
– migrenoznih napada,
– \u0161izofrenije…<\/p>\n\n\n\n
Po pitanju malignih oboljenja, sve je ve\u0107i broj stru\u010dnih radova koji obja\u0161njavaju vezu izme\u0111u nedostatka vitamina D u organizmu i pojave karcinoma debelog creva, dojke i prostate. Danas se ispituje i njegova uloga u prevenciji nekontrolisanog rasta crevne mikroflore i pobolj\u0161avanja funkcije intestinalne barijere \u010dime ima zna\u010dajnu ulogu kao dodatak terapije upalnog procesa na crevima, Kronove bolesti. Najmanje 11 studija je potvrdilo nalaz da je vi\u0161a u\u010destalost spontanih poba\u010daja prisutnija kod \u017eena s deficitom vitamina D. Neka novija istra\u017eivanja vezuju nedostatak ovog vitamina i za problem nesanice koji je sve u\u010destaliji u svim zemljama sveta (naro\u010dito u onim razvijenijim). Obzirom da je san pod kontrolom hipotalamusa i vi\u0161ih centara centralnog nervnog sistema, kao i neurotransmitera od kojih neki u\u010destvuju u percepciji bola, neka istra\u017eivanja dovode u vezu suplementaciju vitamina D s prevencijom i tretmanom hroni\u010dnih bolnih stanja.<\/p>\n\n\n\n
Osobe koje imaju predispoziciju da razviju deficit vitamina D su one koje se ne izla\u017eu Suncu, koje nose dugu ode\u0107u i prekrivaju najve\u0107i deo svog tela, kao i osobe koje \u017eive u severnijim delovima planete i imaju malo sun\u010danih dana tokom godine. U riziku da razviju deficit vitamina D su, tako\u0111e, i slede\u0107e kategorije stanovni\u0161tva: Intoksikacija vitaminom D se mo\u017ee javiti kod onih osoba koje se suplementiraju preparatima koji u sebi imaju vitamin D, kao i uzimanjem hrane koja je oboga\u0107ena vitaminom D. Tada, dolazi do nagomilavanja vitamina D u jetri i masnom tkivu osoba i ispoljavanja znakova intoksikacije. Najzna\u010dajniji znaci intoksikacije vitaminom D jesu: pove\u0107anje vrednosti kalcijuma u krvi, usporen mentalni i fizi\u010dki razvoj, pad apetita, muka, ga\u0111enje i povra\u0107anje, poreme\u0107aj rada bubrega i srca, pove\u0107anje krvnog pritiska, poreme\u0107aj razvoja ploda. Da bi se izbegla intoksikacija vitaminom D, osobama se savetuje da ne uzimaju preko 4.000IJ na dan. U istra\u017eivanjima je uo\u010deno da dnevna doza od 40.000IJ do 100.000IJ na dan mo\u017ee dovesti do toksi\u010dnih efekata nakon nekoliko meseci uzimanja.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanja u vezi vitamina D ima jako mnogo i sva nas uveravaju da je ovaj vitamin izuzetno zna\u010dajan za normalno funkcionisanje na\u0161eg organizma i na\u0161eg odbrambenog sistema. U ovo nas je uverila i nedavna situacija s pandemijom COVID-19, kada je ovaj vitamin dodat u protokol le\u010denja pacijenata obolelih od COVID-19 infekcije. S druge strane, u lekarskoj praksi, mislim da se nedovoljno pridaje zna\u010daja rutinskom odre\u0111ivanju vrednosti vitamina D u krvi. Samim tim nedostaje i suplementacija, jer ne znamo njegovu aktuelnu vrednost. Bave\u0107i se integrativnom medicinom i holisti\u010dkim tretmanom organizma, uo\u010dio sam da smo, gotovo, svi u deficitu vitamina D; pitanje je samo koliki je deficit i koliko dugo on traje. Dugotrajniji deficit otvori\u0107e vrata nekom lo\u0161em procesu u organizmu (prethodno navedeno). Tako\u0111e, kroz praksu uo\u010davam da veliku nedoumicu stvara doziranje ovog vitamina, kako pacijentima, tako i lekarima. Preporu\u010deni dnevni unos vitamina D (engl.: recommended dietary allowance – RDA), kao i gornji limit (engl.: upper limit – UL), zavise od starosti ispitanika i iznosi od 400IJ do 800IJ. Ova dnevna preporu\u010dena doza je potpuno nedovoljna da se podigne niska vrednost ovog vitamina do njegove optimalne vrednosti u organizmu. Ona se mo\u017ee smatrati dozom odr\u017eavanja dobre vrednosti ovog vitamina u krvi ispitanika (koju nisam u praksi video prilikom prvog pregleda pacijenata, ve\u0107 samo na kontrolama pacijenata koje sam prethodno suplementirao ovim vitaminom). Tako\u0111e, imao sam u praksi i pacijente koji su odre\u0111ivali vrednost ovog vitamina u krvi po povratku s mora i njihove vrednosti su bile ispod donje preporu\u010dene granice ili oko nje. Ovo bi ukazivalo na to da se oni ili nisu sun\u010dali, ili su koristili preterano jake faktore za blokiranje UVB zra\u010denja. Samim tim, natpisi u popularnim \u010dasopisima koji govore u prilog tome da sun\u010danjem mo\u017eemo napraviti rezerve ovog vitamina za zimske dane, ba\u0161 i nisu ta\u010dni.<\/p>\n\n\n\n Na kraju rezimirao bih \u2013 vitamin D je vitamin-hormon koji je izuzetno zna\u010dajan za celokupni ljudski organizam, a ne samo za ko\u0161tano-zglobni sistem, kada je u fokusu reumatologa i endokrinologa koji se bave osteporozom. Iz tog razloga bi trebalo da se rutinski prati uz ostale biohemijske parametre i da se, ukoliko nalazi uka\u017eu, preporu\u010di suplementacija organizma koja bi omogu\u0107ila optimalnu vrednost ovog vitamina u krvi tokom cele godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U klini\u010dkoj praksi gotovo svakodnevno preporu\u010dujem vitamin D, te bih ovim tekstom \u017eeleo da uka\u017eem na njegove brojne pozitivne efekte na ljudski organizam. On je u \u017ei\u017ei interesovanja stru\u010dne javnosti poslednjih godina. O njemu se zna mnogo, ali se \u010dini da je jo\u0161 vi\u0161e toga nepoznato. Njega predstavlja grupa od 5 razli\u010ditih liposolubilnih prohormona. Me\u0111u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2519,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-2517","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-health"],"blocksy_meta":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2517","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2517"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2517\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2790,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2517\/revisions\/2790"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2519"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2517"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2517"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/formulazdravlja.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2517"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
– bebe hranjenje instant-formulama (Ameri\u010dka Akademija Pedijatara, engl: The American Academy of Pediatrics<\/em> od 2008.g. preporu\u010duje da odoj\u010dad, koja se hrane isklju\u010divo maj\u010dinim mlekom, treba da uzimaju po 400IJ vitamina D dnevno (obzirom da je maj\u010dino mleko nedovoljan izvor ovog vitamina),
– osobe tamne puti (ove osobe stvaraju manje vitamina D pod uticajem UVB nego osobe svetle puti),
– starije osobe i
– osobe koje imaju razli\u010dita (hroni\u010dna) oboljenja (zapaljensku bolest creva, gojaznost\u2026).<\/p>\n\n\n\n