Nova studija otkriva da sinteti\u010dke toksi\u010dne hemikalije, poznate kao \u201cve\u010dite hemikalije\u201d, mogu lako da se apsorbuju kroz ljudsku ko\u017eu. Istra\u017eivanje, objavljeno u \u010dasopisu Environment International, prvi put pokazuje da \u0161irok spektar PFAS (perfluoroalkil supstance) \u2014 hemikalije koje se ne razgra\u0111uju u prirodi, mo\u017ee prodrti kroz ko\u017enu barijeru i dospeti u krvotok.<\/p>\n\n\n\n
PFAS se \u0161iroko koriste u industriji i potro\u0161a\u010dkim proizvodima, od \u0161kolskih uniformi do proizvoda za li\u010dnu negu, zbog svojih svojstava koja odbijaju vodu i mrlje. Dok su neke od ovih supstanci zabranjene zbog toksi\u010dnosti, mnoge se jo\u0161 uvek koriste, a njihovi \u0161tetni efekti nisu u potpunosti istra\u017eeni.<\/p>\n\n\n\n
Ranije se verovalo da PFAS ne mogu da pro\u0111u kroz ko\u017enu barijeru, iako su nedavne studije ukazivale na povezanost izme\u0111u upotrebe proizvoda za li\u010dnu negu i koncentracije PFAS-a u krvi i maj\u010dinom mleku. Ova nova studija, najopse\u017enija do sada, potvr\u0111uje da se ove hemikalije mogu apsorbovati kroz ko\u017eu.<\/p>\n\n\n\n
Dr. Oddn\u00fd Ragnarsd\u00f3ttir, vode\u0107i autor studije, sprovela je ovo istra\u017eivanje tokom svog doktorskog studija na Univerzitetu u Birmingemu. Ona je objasnila: \u201eVerovalo se da molekuli PFAS-a ne mogu da pro\u0111u kroz ko\u017enu barijeru zbog svog jonizovanog stanja koje im daje svojstva odbijanja vode. Na\u0161e istra\u017eivanje pokazuje da to nije uvek slu\u010daj, i da apsorpcija kroz ko\u017eu mo\u017ee biti zna\u010dajan izvor izlo\u017eenosti ovim \u0161tetnim hemikalijama.<\/p>\n\n\n\n
Studija je obuhvatila 17 naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enih PFAS-a, fokusiraju\u0107i se na one koji su najvi\u0161e istra\u017eivani zbog toksi\u010dnih efekata i koji su najvi\u0161e regulisani u okviru EU direktive o vodi za pi\u0107e. Istra\u017eiva\u010di su koristili 3D modele ljudske ko\u017ee kako bi simulirali interakciju ovih hemikalija sa ljudskom ko\u017eom, otkriv\u0161i da 15 od 17 testiranih supstanci pokazuje zna\u010dajnu apsorpciju kroz ko\u017eu.<\/p>\n\n\n\n
Posebno je zapa\u017eeno da je perfluorooktanska kiselina (PFOA), jedna od najvi\u0161e regulisanih PFAS-a, imala stopu apsorpcije od 13,5%, sa dodatnih 38% zadr\u017eavanja u ko\u017ei, \u0161to mo\u017ee dovesti do produ\u017eene izlo\u017eenosti.<\/p>\n\n\n\n
Rezultati sugeri\u0161u da PFAS sa kra\u0107im ugljeni\u010dnim lancima, koji se \u010desto koriste kao zamena za spojeve sa du\u017eim lancima poput PFOA, lak\u0161e prolaze kroz ko\u017eu. Na primer, perfluoropentanska kiselina se apsorbuje \u010detiri puta br\u017ee od PFOA.<\/p>\n\n\n\n
Dr. Mohamed Abdallah, koautor studije, naglasio je va\u017enost ovog istra\u017eivanja, rekav\u0161i: \u201eNa\u0161a studija pru\u017ea prvi uvid u to koliko je zna\u010dajna apsorpcija kroz ko\u017eu kao put izlo\u017eenosti \u0161irokom spektru \u201cve\u010ditih hemikalija\u201d. Kako industrija prelazi na PFAS sa kra\u0107im lancima, va\u017eno je proceniti rizike koje ove alternative nose.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Profesor Stuart Harrad, drugi koautor, dodao je: \u201eOva studija nam poma\u017ee da shvatimo koliko izlo\u017eenost kroz ko\u017eu mo\u017ee biti zna\u010dajnija nego \u0161to se ranije mislilo, posebno u svetlu prelaska industrije na hemikalije za koje se veruje da su manje toksi\u010dne. Me\u0111utim, kompromis bi mogao biti da apsorbujemo vi\u0161e ovih hemikalija sa kra\u0107im lancima, zbog \u010dega je klju\u010dno razumeti rizike koji su s tim povezani.\u201d<\/p>\n\n\n\n