Kada prespavamo noć, najčešće kažemo da ćemo “nadoknaditi san”. Ali prema novim istraživanjima Mayo Clinic-a — mozak to pamti mnogo duže nego što mislimo.
Nova velika studija objavljena u časopisu Neurology pokazuje da osobe sa hroničnom nesanicom imaju 40% veći rizik da tokom života razviju demenciju ili blago kognitivno oštećenje.
Ne samo to — na snimcima mozga ovih osoba primećene su strukturalne promene koje podsećaju na početne stadijume Alchajmerove bolesti.
Šta se tačno smatra hroničnom nesanicom?
- problemi sa snom najmanje 3 noći nedeljno
- u trajanju 3 meseca ili duže
Mayo tim naglašava: ovo nije “loš period u životu”, već hronično stanje koje utiče na načine na koje mozak stari.
Glavni nalazi studije
Studija je pratila 2.750 starijih odraslih (prosečne starosti 70 godina) tokom 5,6 godina.
Zabeleženi su sledeći rezultati:
1) 40% veći rizik od demencije
Osobe sa hroničnom nesanicom imale su značajno veću verovatnoću da razviju:
- blago kognitivno oštećenje (MCI)
- demenciju
u odnosu na ljude koji spavaju normalno.
2) Brže kognitivno starenje — kao da ste stariji 3,5 godine
Moždane sposobnosti ljudi sa nesanicom opadale su brže — tempo starenja bio je ubrzan čak za 3,5 godine.
3) Nesanicu prate promene na mozgu
Na MRI i PET skenovima primetili su:
- više “white matter hyperintensities” (oštećenja malih krvnih sudova mozga),
- povećano nakupljanje amiloidnih plakova — karakteristika Alchajmera.
4) Oni koji su spavali manje nego inače imali su najlošije rezultate
Ova grupa je imala:
- kogniciju kao osobe 4 godine starije,
- više oštećenja bele mase,
- više amiloida — slično kao ljudi koji nose APOE ε4 gen, snažan genetski marker rizika za Alchajmerovu bolest.
5) Više spavanja nego obično — zanimljiva pojava
Osobe koje su nedavno spavale više nego uobičajeno, imale su manje vaskularnih oštećenja na mozgu.
To otvara pitanja da li mozak pokušava da se “oporavi” povećanom potrebom za snom.
Ko je posebno rizičan?
Nosici APOE ε4 gena pokazali su najbrže pogoršanje pamćenja i brzine razmišljanja.
Kombinacija genetike + lošeg sna imala je najgori efekat.
Šta sve ovo znači za naše zdravlje
Ovo istraživanje ne kaže da nesanica uzrokuje demenciju.
Ali povezanost je jasna:
- loš san → poremećena regeneracija mozga → upala, oštećenja malih krvnih sudova, nakupljanje amiloida
- dugoročno → brže starenje mozga + veći rizik od demencije
Drugim rečima:
👉 San je jednako važan kao ishrana, fizička aktivnost i mentalni rad.
👉 Ljudi koji loše spavaju, starenje mozga doživljavaju ranije.
Zaključak: San je najpotcenjeniji čuvar mozga
Studija Mayo Clinic-a jasno poručuje:
👉 Nesanica nije samo neprijatnost — ona menja strukturu i funkciju mozga.
👉 Dugoročno vodi ka bržem starenju, kognitivnom padu i demenciji.
Dobra vest?
San se može popraviti — a samim tim i smanjiti rizik.
Izvor: Diego Z. Carvalho, Bhanu Prakash Kolla, Stuart J. McCarter, Erik K. St. Louis, Mary M. Machulda, Scott A. Przybelski, Angela J. Fought, Val J. Lowe, Virend K. Somers, Bradley F. Boeve, Ronald C. Petersen, Clifford R. Jack, Jonathan Graff-Radford, Andrew William Varga, Prashanthi Vemuri. Associations of Chronic Insomnia, Longitudinal Cognitive Outcomes, Amyloid-PET, and White Matter Changes in Cognitively Normal Older Adults. Neurology, 2025; 105 (7) DOI: 10.1212/WNL.0000000000214155
Kako FORMULA ZDRAVLJA gleda na ovaj problem?
U FORMULA ZDRAVLJA pristupu, san je jedan od stubova vitalnosti.
Kada spavamo bolje — ceo organizam se vraća u homeostazu.
Zato:
1. Uspostaviti dosledan “sleep ritual”
- odlazak u krevet do 23h
- toplije svetlo uveče
- bez ekrana sat vremena pre spavanja
2. Magnezijum 300–400 mg pred spavanje
Bisglicinat ili treonat — smanjuju napetost i poboljšavaju duboke faze sna.
3. Omega-3 1000–2000 mg
Neuroprotekcija + stabilizacija raspoloženja.
4. BRZA KOREKCIJA vitamina D
Nizak D = loš san + veći rizik za kognitivni pad.
5. Provera apneje
Mnogo ljudi ima “tihu” apneju bez svesti o tome.
6. Umerena fizička aktivnost
Popodnevna šetnja direktno poboljšava kvalitet sna.
7. Smirivanje nervnog sistema
- disanje 4-7-8
- 10 min meditacije
- lagane večernje šetnje
8. Prepoznavanje “toksičnih” navika
alkohol, kasne večere, plavi ekran — sve remeti melatonin.
Jer prevencija bolesti nije luksuz, ona je posledica dnevne rutine i pravilnih izbora!
