Koliko dugo ljudi zaista mogu da žive? Ova vekovima stara dilema dobila je novu dimenziju u modernom dobu, sa razvojem medicine i nauke. Međutim, najnovije istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu Nature Aging dovodi u pitanje ideju o značajnom produženju ljudskog života u ovom veku.
Ključni uvidi iz istraživanja
Studija, koju su sproveli S. Jay Olshansky i saradnici, analizirala je podatke o smrtnosti i očekivanom životnom veku u 10 zemalja sa najdugovečnijom populacijom (uključujući Japan, Švedsku, Švajcarsku i Hong Kong) od 1990. do 2019. godine. Rezultati ukazuju na nekoliko ključnih trendova:
- Usporavanje rasta životnog veka: Tokom XX veka, očekivani životni vek u razvijenim zemljama porastao je za oko 30 godina, uglavnom zahvaljujući javnom zdravlju i medicinskom napretku. Međutim, od 1990. godine, ovo poboljšanje se značajno usporilo.
- „Otpor“ prema daljem produženju života: Analiza pokazuje da je sve teže dodatno produžiti životni vek, uprkos napretku u medicini.
- Komprimiranje smrtnosti i smanjenje nejednakosti u dužini života: Više ljudi danas dostiže starost, ali je granica maksimalnog životnog veka sve uže definisana.
Šanse za dostizanje stote godine
Istraživači procenjuju da će preživljavanje do 100. godine ostati relativno retko:
- Otprilike 15% žena i 5% muškaraca imaju šansu da dostignu ovu prekretnicu.
- Bez značajnog usporavanja biološkog starenja, radikalno produženje ljudskog života ostaje teško ostvarivo.
Značaj ove studije
Ovi rezultati ukazuju na biološke i demografske granice ljudskog života, ali i na važnost ulaganja u kvalitet starosti, a ne samo u njeno produženje. Umesto što se fokusiramo na „večni život“, možda je ključ u postizanju zdravijeg, ispunjenijeg i funkcionalnijeg života tokom starosti.
Šta vi mislite?
Da li verujete da ćemo u skorijoj budućnosti značajno produžiti ljudski vek? Ili bismo se, umesto toga, trebali fokusirati na unapređenje zdravlja u starosti?
