Nova sveobuhvatna analiza istraživača sa NYU Langone Health pokazuje da svakodnevno izlaganje plastici — naročito u detinjstvu — može imati dugoročne posledice na zdravlje, uključujući gojaznost, hormonski disbalans, neplodnost, astmu i čak poremećaje u razvoju mozga.
Ovi zaključci objavljeni su u časopisu The Lancet Child & Adolescent Health, nakon pregleda stotina najnovijih studija koje ukazuju da hemikalije prisutne u plastičnoj ambalaži, kozmetici i svakodnevnim predmetima remete delikatnu hormonalnu ravnotežu, pokreću hroničnu upalu i mogu smanjiti IQ kod dece.
Koje su to supstance?
Stručnjaci izdvajaju tri ključne grupe hemikalija:
- Ftalati – dodaju se plastici da bi bila savitljiva (posebno u PVC-u, igračkama, kablovima),
- Bisfenoli (BPA, BPS) – daju plastici čvrstinu i prisutni su u flašama i konzervama,
- **PFAS („večite hemikalije“) **– odbijaju vodu i toplotu, koriste se u ambalaži, teflonu, tekstilu i kozmetici.
Problem? Ove supstance deluju kao endokrini disruptori – imitiraju ili blokiraju prirodne hormone i menjaju način na koji telo reguliše energiju, šećer, masnoće, pa i reproduktivne funkcije.
Posledice koje počinju u detinjstvu
Deca su posebno ranjiva jer se njihovi organi i nervni sistem još razvijaju.
Istraživanja povezuju rano izlaganje plastici sa:
- povećanim rizikom od gojaznosti i insulinske rezistencije,
- smanjenom plodnošću kod oba pola,
- većom sklonošću ka astmi i alergijama,
- i čak poremećajima pažnje i autističnog spektra.
Kako smanjiti izloženost?
Dobra vest je da promene ne moraju biti komplikovane niti skupe:
- koristite staklo ili nerđajući čelik umesto plastike,
- nikada ne zagrevajte plastiku u mikrotalasnoj ili mašini za sudove,
- izbegavajte kozmetiku sa ftalatima i parabenskim derivatima,
- ne koristite plastične flaše više puta,
- i birajte svežu, neprerađenu hranu – jer plastika često „putuje“ u organizam kroz ambalažu i aditive.
Zdravlje pojedinca = zdravlje planete
Iako plastika ima važnu ulogu u medicini (npr. ventilatori, infuzione kese, sterilna pakovanja), njena nekontrolisana i nepotrebna upotreba postaje globalni zdravstveni problem.
Troškovi lečenja bolesti povezanih sa ovim toksinima procenjuju se na više od 250 milijardi dolara godišnje samo u SAD-u.
Zato je, pored ličnih promena, potrebna i šira društvena i zakonska akcija — ograničavanje upotrebe nepotrebne plastike, bolja regulacija i edukacija.
Izvor: The effects of plastic exposures on children’s health and urgent opportunities for prevention. Trasande, Leonardo et al. The Lancet Child & Adolescent Health, Volume 9, Issue 11, 796 – 807
💚 FORMULA ZDRAVLJA pristup podseća: svaka ćelija pamti našu svakodnevnu izloženost toksinima.
Zato detoksikacija nije trend, već povratak biološkoj ravnoteži.
U prvoj fazi ovog protokola, upravo se radi na čišćenju organizma od toksina i hemikalija koje ometaju prirodne procese regeneracije – jer prava prevencija počinje mnogo pre bolesti.
Jer vitalnost ne poznaje godine kada je zdravlje vođeno znanjem!
