Iako su uzroci neplodnosti u 75% slučajeva povezani sa muškim, ženskim ili kombinovanim faktorima, između 10 i 25% slučajeva ostaje neobjašnjeno. Upravo zbog toga sve veći broj istraživanja ispituje ulogu genitalnog mikrobioma u plodnosti.
Za parove koji ne koriste kontracepciju, šansa za začeće u jednom menstrualnom ciklusu iznosi između 20 i 25%. Kada trudnoća ne nastupi nakon 12 meseci redovnih nezaštićenih odnosa, govori se o problemu neplodnosti. Ovaj izazov danas pogađa između 18 i 24% parova u Francuskoj – otprilike svaki peti par.
Prema izveštaju Agencije za biomedicinu, u Francuskoj je 2019. godine obavljeno 157.593 pokušaja vantelesne oplodnje (IVF), što predstavlja porast od 5% u odnosu na 2016. godinu. Kao rezultat, rođeno je 27.063 dece, a stopa rođenih beba iz IVF-a povećala se na 3,6% u 2019. godini (naspram 2,6% u 2009.).
Poznato je da vaginalna disbioza (neravnoteža mikrobioma) može povećati rizik od neplodnosti, ali uloga mikrobioma materice (endometrijuma) i sperme tek počinje da se istražuje.
Da li balans mikroorganizama u reproduktivnim organima može biti ključan faktor za uspešno začeće?
Kako možemo poboljšati zdravlje mikrobioma i time povećati šanse za trudnoću?
Da li mikrobiom genitalnog trakta utiče na plodnost?
Neplodnost je rastući zdravstveni izazov, a među uzrocima koji često ostaju neprepoznati nalazi se i mikrobiom genitalnog trakta. Istraživanja pokazuju da bakterijske neravnoteže, poznate kao disbioze, mogu doprineti smanjenju plodnosti kod žena i muškaraca, povećavajući rizik od infekcija i upalnih procesa u reproduktivnim organima.
Mikrobiom ženskog genitalnog trakta i neplodnost
Kod žena, abnormalnosti jajovoda (upale, oštećenje trepljastih ćelija, začepljenja) odgovorne su za 14–20% slučajeva neplodnosti. Takođe, hronična upala endometrijuma (endometritis) prisutna je kod 12–46% žena koje se suočavaju s neplodnošću. U 85% slučajeva, ove lezije nastaju kao posledica polno prenosivih infekcija (STI), pri čemu su najčešći uzročnici Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae i Mycoplasma genitalium.
Međutim, važno je naglasiti da vaginalna disbioza povećava rizik od ovih infekcija. Studije su pokazale da smanjenje broja laktobacila u vagini povećava učestalost infekcija HPV-om i Chlamydia trachomatis-om, dok druge bakterije povezane s bakterijskom vaginozom mogu direktno doprineti neplodnosti. U novijim istraživanjima, uzročnici poput Atopobium vaginae, Sneathia sanguinegens, Megasphaera i Prevotella amnii povezani su s infekcijama gornjeg genitalnog trakta.
Zahvaljujući naprednim tehnikama sekvenciranja, otkriveno je da bakterije mogu migrirati iz vagine u matericu, uzrokujući upale i narušavajući uslove za implantaciju embriona. Ovi nalazi su ključni za razvoj novih terapijskih pristupa, jer su mnoge „nove“ bakterije otporne na standardne antibiotike, dok upotreba laktobacila u prevenciji postaje sve značajnija.
Seminalni mikrobiom i muška plodnost
Muški faktor neplodnosti prisutan je u čak 50% slučajeva, bilo samostalno ili u kombinaciji sa ženskim faktorima. Uzroci su različiti – pušenje, alkohol, starosne promene, genetski faktori, hormonski disbalans, infekcije i inflamatorna stanja poput prostatitisa i epididimitisa.
Iako se dugo smatralo da je semena tečnost sterilna, danas znamo da ona sadrži specifičan mikrobiom. Prisustvo određenih bakterija može uticati na funkciju spermatozoida, smanjujući njihovu pokretljivost, izazivajući aglutinaciju ili čak indukujući apoptozu (programiranu ćelijsku smrt). Pojedine studije ukazuju na to da prisustvo laktobacila može biti korisno, ali i da određene vrste, poput Lactobacillus iners, mogu imati nepovoljan efekat na kvalitet sperme.
Zanimljivo je da se mikrobiomi seksualnih partnera međusobno razmenjuju tokom odnosa. Na primer, prisustvo Gardnerella vaginalis kod žena sa bakterijskom vaginozom povezano je sa upalama u muškom urogenitalnom traktu. Takođe, istraživanja pokazuju da mikrobiom kože penisa i uretre muškaraca može varirati u zavisnosti od vaginalnog mikrobioma njihovih partnerki.
Zaključak
Razumevanje uticaja mikrobioma na plodnost otvara vrata novim terapijskim strategijama. Dok antibiotici ostaju osnovni tretman za infekcije, rastući dokazi sugerišu da bi balansiranje mikrobioma putem probiotika moglo igrati važnu ulogu u očuvanju reproduktivnog zdravlja. Dalja istraživanja će pomoći da se definišu precizniji načini prevencije i tretmana neplodnosti uzrokovane mikrobiološkim faktorima.
Izvor:
Jean-Marc Bohbot. The genital microbiotas’ impact on fertility. La revuedes Microbiotes. MARCH 2022. Issue 22. Avaiable at: https://www.larevuedesmicrobiotes.com/issues/mycobiota-bacterial-fungal-interactions-within-microbiota#vignette?utm_source=Sarbacane&utm_medium=email&utm_campaign=2025-02-26-LRDM-30-EN
Upravo iz ovog razloga, protokol FORMULA ZDRAVLJA posebnu pažnju posvećuje očuvanju eubioze, kroz adekvatnu ishranu, suplementaciju i ostale zdrave životne navike. Održavanje ravnoteže mikrobioma pozitivno utiče ne samo na opšte zdravlje već i na reproduktivnu funkciju, pružajući prirodnu podršku plodnosti.
