Post-COVID sindrom

Sa otpočinjanjem pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, istraživači i lekari u praksi, započinju da analiziraju i pišu o zdravstvenim efektima ovog virusa.

Do danas su relativno dobro poznati mehanizmi kojim ovaj virus ispoljava afinitet ka plućnom tkivu, kao i zdravstvene posledice njegovog delovanja na ovaj organ. Isto tako, uočeni su i opisani efekti virusa na ostale organske sisteme - kardiovaskularni sistem, bubrege, kao i delovanje na organizam u celini.

Naučnici širom sveta su, uporedo sa izučavanjem mehanizma delovanja virusa na organizam, započeli rad i na studijama praćenja bolesnika koji su nakon oporavka od COVID-19 napuštali bolnice. Najveći broj njih se vratio normalnom životu bez zdravstvenih tegoba. Međutim, uočeno je, da je znatan broj „izlečenih“ pacijenata i dalje imao značajan broj tegoba, koje su se ispoljavale i trajale nekoliko nedelja, pa čak i nekoliko meseci nakon preležane akutne bolesti.

Takođe, uočeno je da je kod osoba koje nisu bile hospitalizovane (zbog lakše kliničke slike tj. respiratornih tegoba umerenog inteziteta), dolazilo do pojave dugotrajnih tegoba nakon završenog lečenja.

Stručnjaci iz Centra za kontrolu bolesti (CKB) iz Atlante (Džordžija, SAD), ukazuju da su najizraženije i najučestalije tegobe sa kojima se susreću pacijenti koji su preležali akutnu SARS-CoV-2 infekciju, sledeće:
- osećaj umora (fizičkog i mentalnog),
- nedostatak vazduha i kratak dah,
- kašalj,
- bol u zglobovima,
- bol u mišićima.

Nešto ređa učestalost nakon preležane akutne SARS-CoV-2 infekcije karakteriše sledeće tegobe:
- problem sa čulom ukusa i mirisa,
- poremećaj sna,
- problemi s koncentracijom i memorijom,
- teškoća donošenja odluka i razmišljanja,
- promena raspoloženja,
- depresivna reakcija,
- glavobolja,
- povremena, nisko povišena telesna temperatura,
- ubrzan i čujan rad srca (palpitacije),
- bubrežne komplikacije,
- kožne komplikacije (najčešće crvenilo i gubitak dlake).

Trenutno širom sveta ima na desetine pacijenata koji osećaju neku ili veći broj gore navedenih tegoba. U SAD ih lekari nazivaju post-COVID „dugoprugašima“ ili „tegljačima“, dok u Velikoj Britaniji stručnjaci navode da oni pate od „dugotrajnog COVID-a“. Istraživanja su pokazala da oko 50 do 80% ispitanika nakon preležane COVID-19 infekcije, može imati neku od gore navedenih tegoba, čak tri meseca posle akutne faze bolesti, bez obzira što su kod njih testovi na SARS-SoV-2 negativni. Ovi pacijenti se mogu najčešće kategorisati u dve grupe:
- pacijenti koji su preležali akutnu SARS-CoV-2 infekciju i bili otpušteni iz bolnice sa manifestnim oštećenjem nekog od organa ili više organa (pluća, srce, bubrezi, krvni sudovi, mozak…) i
- pacijenti koji osećaju dugotrajne post-COVID tegobe, ali nemaju ni jedno, savremenim dijagnostičkim metodama uočeno oštećenje tkiva i/ili organa. Za pacijente ove grupe, postoji i osnovana sumnja da mogu u perspektivi razviti stanje koje se naziva mijalgijski encefalomijelitis/sindrom hroničnog umora (ME/SHU). Nema tačnog odgovora za mehanizam nastanka ovog stanja, ali se smatra da ono može biti uzrokovano permanentim upalnim procesom u mozgu, umanjenjem protoka krvi kroz mozak, autoimunim odgovorom...

Za sada ne postoji mogućnost da se „predvidi“ ko će razviti post-COVID sindrom, ali neka istraživanja ukazuju da bi to bile osobe koje su starosti preko 50 godina koje imaju dve ili tri hronične bolesti ili osobe koje su imale izrazitiju kliničku sliku infekcije SARS-CoV-2.

Prikaz najučestalijih post-COVID tegoba, dat je u tabeli 1.

Tabela 1. Najučestalije tegobe kod post-COVID pacijenata

Organski sistem Simptom Broj studija Učestalost
(4-6 nedelja)		 Učestalost
(8, 12 ili više nedelja)
Respiratorni sistem Kratak dah 18 33% 39%
Kašalj 13 18,3% 7,7%
Bol u grudima 7 18% 17,1%
Neurološki sistem Umor 15 55% 42%
Glavobolja 12 37,8% 18,2%
Gubitak čula mirisa 11 12% 12%
Poremećaj mišljenja 9 18% 20%
Poremećaj čula ukusa 8 28% 12,1%
Mišićno-skeletni sistem Bol u mišićima i zglobovima 8 9,8% 16,3%
Mentalno zdravlje Poremećaj sna 7 40% 30,8%

Autori stručnih članaka i dalje upozoravaju da je, dok ne zaživi intenzivnija vakcinacija širom sveta, najbolje sprovoditi preventivne mere kao što su nošenje maski, držati rastojanje od 2m sa sagovornikom, učestalo prati ruke i izbegavati gužvu, pogotovu u neprovetrenim prostorijama.

Nakon godinu dana lečenja osoba koje imaju akutnu infekciju SARS-CoV-2 stekao sam određeno iskustvo. Klinička slika je varirala od blage upalne reakcije usled prisustva virusa u telu do obostrane upale pluća koja je zahtevala urgentnu hospitalizaciju. Ovaj virus sam pacijentima često opisivao kao „virus-kameleon“, jer je klinička slika koju je izazivao bila potpuno raznolika; npr., karakterisali su je bolovi u mišićima (najčešće slabinski deo, noge, nekad i rameni pojas), proliv, gušobolja, izrazita malaksalost, povišena telesna temperatura, kašalj, gubitak čula mirisa i ukusa (gotovo kod svih SARS-CoV-2 pozitivnih pacijenata), bol iza očnih jabučica… Neko je imao poneku od ovih tegoba, a neko je imao sve navedene. Rendgengrafija pluća i srca često je bila uredna, a skener grudnog koša otkrivao promene po tipu „mlečnog stakla“, koje su karakteristične za SARS-CoV-2 infekciju. Slušalicama čujan normalan disajni šum nad plućima, a skener ukazuje na obostranu upalu. C-reaktivni protein neznatno povišen, a skenerom se uočava obostrani upalni proces u plućima koji zahteva hospitalno lečenje. Ovo su bile samo neke situacije iz prakse koje su, po našim dosadašnjim kliničkim iskustvima, bile nespojive… Tegobe su kod nekih pacijenata prošle za nekoliko dana, dok su se drugi lečili nedeljama terapijom koja je uključivala antibiotike, antipiretike, kortikosteroide, infuzione rastvore (u skladu sa zvaničnim protokolima) uz dodavanje mikrobiote i mikronutrijenta.

S druge strane, kao lekar koji je orijentisan integrativnom pristupu lečenja pacijenata, imam iskustva i s post-COVID sindromom. Najvećim delom mi se obraćaju pacijenti koji su se posle „ozdravljenja“ (svi laboratorijski parametri su bili urednih vrednosti), osećali umorno, malaksalo, bezvoljno, imali ubrzani srčani rad, otežano disanje praćeno bolom u grudnom košu… Ubrzo nakon početka primene integrativnog pristupa lečenja koji je podrazumevao korekciju životnih navika kroz, npr. adaptiranu ishranu i intenzivnu primenu mikrobiote i mikronutrijenata (opisanu u knjizi FORMULA ZDRAVLJA), pacijenti su osetili značajno umanjenje ili potpuni prestanak tegoba, kao i poboljšanje ukupnog zdravstvenog stanja.

Obzirom da je post-COVID-19 sindrom u fokusu stručne javnosti svuda u svetu i da izaziva veliku pažnju i samih pacijenta koji se sreću s njim, u saradnji sa Evropskim Institutom za Dijetetiku i Mikronutriciju sa sedištem u Parizu, organizovali smo „webinar“ na kome smo preneli aktuelne stavove po pitanju tretmana ovog sindroma. U narednom periodu, „webinarima“ i radionicama ću zdravstvenim radnicima prenositi svoja iskustva u polju tretiranja pacijenata s post-COVID-19 sindromom, ali i iskustva i preporučene protokole kolega iz EU.

Literatura:
COVID-19 Scientific Advisory Group Rapid Evidence Report. November 23, 2020© 2020, Alberta Health Services, COVID-19 Scientific Advisory GroupKey Research Questions:1.
https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/long-term-effects.html
https://www.health.harvard.edu/blog/the-tragedy-of-the-post-covid-long-haulers-2020101521173
https://www.iedm.asso.fr/?lang=en