Autoimuna oboljenja

Učestalost pojave autoimunih oboljenja (AI) raste u celom svetu izrazitom brzinom.
Ova oboljenja su u visoko razvijenim zemljama u samom vrhu kada su u pitanju uzroci smrtnosti.

Nastaju kao posledica poremećene reakcije organizma tako što imunološki sistem pogrešno prepoznaje sopstvene ćelije. Doživljava ih kao strane organizme i posledično stvara antitela koja ih napadaju (na sličan način na koji napadaju bakterije i viruse u cilju sopstvene odbrane). Međutim, u ovom slučaju, napadajući sopstvene ćelije, imunološki sistem ih oštećuje, pa usled toga dolazi i do umanjenja njihove funkcije.

U zavisnosti od organa koji je „napadnut“ imunološkim sistemom sopstvenog organizma, zavisiće i klinička slika, kao i tegobe koje osoba ima. Često se u praksi dešava da osoba koja oboli od autoimunog oboljenja jednog organa/tkiva, može dobiti i autoimuno oboljenje vezano za neki drugi organ/tkivo, pa će se i simptomatologija oštećenja ta dva organa preplitati.

Najčešća autoimuna oboljenja su:
- reumatoidni artritis
- multipla skleroza
- lupus
- Hašimoto tiroiditis
- Graves -ovo oboljenje
-Chron -ova bolest
- ulcerozni kolitis
- dijabetes melitus tip 1
- Sjogren -ov sindrom
- sklerodermia
- celijačna bolest

Svaku autoimunu bolest karakteriše prisustvo auto-antitela. U početku razvoja bolesti postoje samo antitela, i tada osoba ne mora da oseća nikakve tegobe. Kako razaranje ćelija pojedinih tkiva i organa napreduje, tako počinju da se javljaju i tegobe koje muče pacijente.

Terapija ovih oboljenja podrazumeva primenu lekova koji umanjuju funkciju imunološkog sistema organizma. Najčešće se koriste kortikosteroidi. Njihovom primenom se umanjuje intenzitet imunološkog odgovora, tako što se smanjuje produkcija antitela na sopstvena tkiva i organe. Time se i tegobe donekle umanjuju. Međutim, kortikosteroidi ne utiču na one faktore koji podstiču, tj. koji su tzv „okidači“ poremećenog odgovora imunološkog sistema organizma (engl. „trigger“ faktori).

Ti faktori – „okidači“ ostaju i dalje prisutni, telo i dalje stvara antitela, razaranje tkiva se i dalje vrši, a tegobe su sve izraženije. Zbog tih, sve izraženijih tegoba, osoba je prinuđena da pije i lekove koji umanjuju bolno stanje (analgetici).

Smatra se da genetika osobe utiče sa nekih 25% u verovatnoći da će neko dobiti AI oboljenje, dok je uticaj svih ostalih faktora 75%. Ako se fokusiramo na ovu veću grupu faktora (na koje možemo izrazito uticati), možemo zaključiti da su među njima najznačajniji „okidači“ („triggers“) sledeći elementi:
1. Sindrom propusnog creva (engl. leaky gut syndrom) i promenjena funkcija digestivnog trakta
80% našeg imuniteta nalazi se u crevima, pa će poremećena funkcija digestivnog trakta neminovno izazvati i poremećaj funkcije imunološkog sistema!
2. Intolerancija na pojedine sastojke hrane
pojedina namirnice ili njihovi sastojci stvaraju upalne procese na sluzokoži digestivnog trakta kroz koje nesvareni molekuli hrane ulaze u cirkulaciju i izazivaju zapaljenske reakcije svuda u telu – na primer uzrok tegobe bolnog zgloba može biti neki problem u crevima!
3. Intoksikacija teškim metalima i ostalim otrovima usled unosa malih doza tokom dužeg vremenskog perioda
detoksikacija organizma se odvija u prvoj fazi protokola FORMULA ZDRAVLJA, koji je opisan u istoimenoj knjizi);
4. Infekcije bakterijama, virusima, parazitima
eliminacija moguće infekcije organizma se vrši tokom prve faze protokola FORMULA ZDRAVLJA, koji je opisan u istoimenoj knjizi;
5. Hormonalni disbalans
više o regulaciji hormonalnog disbalansa ovim protokolom, kada je u pitanju štitasta žlezda možete pročitati ovde, ili ukoliko se radi o nabubrežnoj, možete pročitati ovde, a ako se radi o gušterači - pankreasu, možete pročitati ovde.
6. Hronični upalni procesi u telu
često su posledica nekih od gore pobrojanih faktora;
7. Deficit pojedinih minerala/vitamina/oligoelemenata
izazavani su neadekvatnom ishranom, povećanim potrebama za njima usled intoksikacije teškim metalima i ostalim otrovima prisutnim u našoj okolini, alkoholizmom, prisustvom hroničnih bolesti, dugotrajnim unosom pojednih lekova...

Holistički pristup u lečenju organizma ima za cilj da eliminiše sve ove „okidače“ („triggers“) autoimune reakcije. Na efikasnost terapije, veliki značaj ima vreme otpočinjanja sa tretmanom. S njim treba krenuti što pre, dok još nije došlo do pojave anatomskog oštećenja tkiva, jer kada se jednom tkiva organa oštete, promene se izuzetno teško vraćaju u početno, fiziološko stanje, a nekada je to i nemoguće.

Primenom personalizovanog i holističkog pristupa kroz protokol FORMULA ZDRAVLJA vodi se računa o svim ovim „okidačima“ autoimune reakcije. Njihovom eliminacijom, u velikoj meri se menja imunološki odgovor, pa je stepen autoimune reakcije značajno manji i samim tim i oštećenja tkiva i organa. Osoba napredak tretmana oseća veoma brzo i to kroz postepeni gubitak tegoba koje je muče, a među kojima sigurno prednjači bolno stanje!