Sindrom hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora (engl: chronic fatigue syndrome) je složen poremećaj koji je danas dijagnostikovan kod više miliona ljudi širom sveta. Međutim, smatra se da je to samo vrh ledenog brega, jer veliki broj ljudi živi s tegobama koje karakterišu ovaj sindrom, ali nemaju adekvatnu dijagnozu.

Sindrom hroničnog umora (SHU) karakteriše dubok umor, koji se ne poboljšava nakon sna, a koji se može dodatno i pogoršati fizičkom ili mentalnom aktivnošću. Umor traje više od šest meseci.

Osobe koje imaju SHU najčešće se žale na nespecifične simptome kao što su:
- slabost,
- bol u mišićima,
- oslabljena memorija,
- pad koncentracije i pažnje,
- nesanica i stalno prisutan umor koji se ne ublažava čak ni nakon dugotrajnog sna,
- pad radnog učinka (koji dodatno stvara i probleme u vezi realizacije radnih zadataka),
- česte promene raspoloženja
- povećana potreba za slanom hranom,
- nedostatak energije koji osoba pokušava da nadoknadi konzumiranjem velikih količina kafe ili uzimanjem drugih stimulanasa,
- površan i (često) isprekidan san koji je, ponekada, praćen pojačanim znojenjem,
- osećaj umora i nakon buđenja,
- nedostatak seksualne želje i moći,
- porast telesne mase u vrlo kratkom periodu,
- isuviše burne rakcije i na male stresne situacije,
- pojava učestalih infekcija i dug oporavak od bolesti,
- česte pojave astme i alergija, pad krvnog pritiska i pojava vrtoglavice nakon ustajanja iz sedećeg položaja...

Klasičan pristup lečenja ovog sindroma podrazumeva umanjenje simptoma upotrebom različitih lekova (npr., lekova protiv nesanice, antidepresiva, anksiolitika, analgetika, lekova za štitnjaču itd.). Međutim, problem neće biti rešen, jer nije otklonjen uzročni faktor ovog zdravstvenog stanja – a to je iscrpljenje nadbubrežne žlezde.

Nadbubrežne žlezde su veličine oraha. Smeštene su na vrhu svakog bubrega i važni su kontrolni centri mnogih funkcija u organizmu. Jedna od najznačajnijih funkcija ovih žlezdi je priprema reakcije tela na stres. Unutrašnji deo nadbubrežne žlezde, naziva se medula. On luči hormone epinefrin i norepinefrin. To su hormoni koji pripremaju organizam na „borbu ili beg“ (engl: fight or flight response) u stresnoj situaciji. Spoljni deo ovih žlezda proizvodi skoro 30 steroidnih hormona od kojih su najznačajniji kortizol, aldosteron, estrogen, testosteron i DHEA. Kada su zdrave, nadbubrežne žlezde mogu odmah reagovati na stres tako što pojačavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak, oslobađaju zalihe energije u mišićima, usporavaju varenje, izoštravaju čula...

Obzirom da tokom evolucije naš organizam nije bio u stanju stalnog stresa, ni naše nadbubrežne žlezde nisu stvorene da rade neprekidno. Međutim, savremeni tempo života diktira dugotrajne i učestale stresne situacije i aktiviranje ovih žlezdi. Dodatno, na njihovu funkciju dodatno negativno utiču i loša ishrana, izloženost brojnim otrovima različitog porekla, potpuno odsustvo ili nedovoljna fizička aktivnost itd.

Primenom personalizovanog holističkog pristupa kroz protokol FORMULA ZDRAVLJA već u roku od 15 dana osoba oseti značajno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i gubitak najvećeg broja pomenutih tegoba (ovo je potvrđeno i kroz upitnike koje pacijenti sami popunjavaju na početku tretmana i tokom sprovođenja tretmana). Za dva do tri meseca primene protokola FORMULA ZDRAVLJA sve, gore opisane tegobe koje karakterišu sindrom hroničnog umora, nestaju!