Postoji li veza između povećanog unosa soli i prevremene smrti?

Nedavno objavljena studija dovodi u vezu učestalo soljenje hrane i povećanje rizika od prevremene smrti i skraćenja životnog veka.

Istraživači su izračunali da je 1 od 10 smrti usled kardiovaskularnih oboljenja u svetu uzrokovana povišenim unosom soli; drugim rečima – povišen unos soli je odgovoran za oko 1.65 miliona smrtnih ishoda kardiovaskularnih oboljenja širom sveta godišnje.

Dodavanje soli obrocima za stolom čini 6-20% dnevnog unosa natrijuma; time, ograničavanje upotrebe soli za stolom može potencijalno imati zdravstvene koristi.

S druge strane, veći unos voća i povrća je umanjio ili oslabio ovu vezu između upotrebe soli i povećanog rizika od smrtnosti.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli treba da unose manje od 2 g natrijuma dnevno. Međutim, rezultati studije su otkrili da je prosečan unos natrijuma u 2010. godini u svetu bio 3,95 g dnevno – skoro duplo više od dnevne preporuke koju je dala SZO.

Nedavna studija objavljena u European Heart Journal pokazuje da osobe koje uvek dodaju so u kuvana jela, imaju 28% veći rizik od prerane smrti u odnosu na one koji retko dodaju so. Veća učestalost dodavanja soli za stolom bila je povezana i sa kraćim životnim vekom.

Dr. Lu Qi, epidemiolog sa Univerziteta Tulane i glavni istraživač studije, rekao je: „Ovo je prva studija koja pokazuje da je dodavanje soli u obroke povezano sa većim rizikom od prerane smrti i kraćim životnim vekom. Dodavanje soli je ponašanje koje se može izmeniti; stoga, naši nalazi sugerišu da modifikacija ponašanja smanjenjem dodavanja soli u hranu, može biti korisna za ljudsko zdravlje."

Ova studija je analizirala zdravstvene kartone više od pola miliona pojedinaca prosečne starosti od 57 godina. Oni su dobrovoljno podelili svoje zdravstvene podatke sa bazom podataka Biobank Ujedinjenog Kraljevstva (United Kingdom Biobank).

Istraživači su koristili upitnik kako bi utvrdili koliko često su učesnici dodavali so u kuvana jela. Na osnovu njihovog odgovora, učesnici su kategorisani u grupe “nikada”, “retko”, “ponekad” i “uvek” koriste so za stolom. Istraživači su takođe uzorkovali urin od učesnika, kako bi procenili nivoe natrijuma i kalijuma.

Ustanovljena je pozitivna korelaciju između učestalosti dodavanja soli i koncentracije natrijuma u urinu. Nasuprot tome, veća učestalost dodavanja soli bila je u korelaciji sa nižim nivoima kalijuma u urinu.

Prevremena smrtnost

Period praćenja ispitanika je bio devet godina. Tokom ovog perioda, istraživači su koristili podatke o smrtnosti iz nacionalnih registara kako bi pratili smrtnost učesnika. Smrt osobe koje je nastupila pre 75-e godine, klasifikovana je kao preuranjena.

Nakon kontrole varijabli kao što su starost, pol, ishrana, postojeće bolesti i nivoi fizičke aktivnosti, istraživači su otkrili da je veća učestalost dodavanja soli u hranu povezana sa povećanim rizikom od prerane smrti od svih uzroka i kraćim životnim vekom. U poređenju sa pojedincima koji “nikada” ili “retko” dodaju so u hranu, oni koji “uvek” dodaju so u hranu, imaju skraćen očekivani životni vek za 1,5 godine kod žena i za oko 2,3 godine kod muškaraca starijih od 50 godina.

Takođe, istraživači su otkrili da je veća učestalost dodavanja soli povezana sa povećanim rizikom od prerane smrti zbog raka i kardiovaskularnih bolesti. Među podtipovima kardiovaskularnih bolesti, osobe koje su često dodavale so u hranu bile su pod povećanim rizikom od prerane smrti zbog moždanog udara, ali ne i koronarne bolesti srca.

Interesantan nalaz je i taj da među pojedincima koji su konzumirali veće količine voća i povrća, veća učestalost dodavanja soli u obroke nije bila povezana sa povećanim rizikom od prerane smrti. Ovi rezultati sugerišu da bi konzumiranje hrane bogate kalijumom (poput voća i povrća), moglo ublažiti efekte dodavanja soli hrani na prevremenu smrtnost.

Više o ovoj temi, možete pronaći ovde.