Nova studija potvrđuje da se “večite hemikalije” mogu apsorbovati kroz ljudsku kožu

Nova studija otkriva da sintetičke toksične hemikalije, poznate kao “večite hemikalije”, mogu lako da se apsorbuju kroz ljudsku kožu. Istraživanje, objavljeno u časopisu Environment International, prvi put pokazuje da širok spektar PFAS (perfluoroalkil supstance) — hemikalije koje se ne razgrađuju u prirodi, može prodrti kroz kožnu barijeru i dospeti u krvotok.

PFAS se široko koriste u industriji i potrošačkim proizvodima, od školskih uniformi do proizvoda za ličnu negu, zbog svojih svojstava koja odbijaju vodu i mrlje. Dok su neke od ovih supstanci zabranjene zbog toksičnosti, mnoge se još uvek koriste, a njihovi štetni efekti nisu u potpunosti istraženi.

Ranije se verovalo da PFAS ne mogu da prođu kroz kožnu barijeru, iako su nedavne studije ukazivale na povezanost između upotrebe proizvoda za ličnu negu i koncentracije PFAS-a u krvi i majčinom mleku. Ova nova studija, najopsežnija do sada, potvrđuje da se ove hemikalije mogu apsorbovati kroz kožu.

Dr. Oddný Ragnarsdóttir, vodeći autor studije, sprovela je ovo istraživanje tokom svog doktorskog studija na Univerzitetu u Birmingemu. Ona je objasnila: „Verovalo se da molekuli PFAS-a ne mogu da prođu kroz kožnu barijeru zbog svog jonizovanog stanja koje im daje svojstva odbijanja vode. Naše istraživanje pokazuje da to nije uvek slučaj, i da apsorpcija kroz kožu može biti značajan izvor izloženosti ovim štetnim hemikalijama.

Studija je obuhvatila 17 najčešće korišćenih PFAS-a, fokusirajući se na one koji su najviše istraživani zbog toksičnih efekata i koji su najviše regulisani u okviru EU direktive o vodi za piće. Istraživači su koristili 3D modele ljudske kože kako bi simulirali interakciju ovih hemikalija sa ljudskom kožom, otkrivši da 15 od 17 testiranih supstanci pokazuje značajnu apsorpciju kroz kožu.

Posebno je zapaženo da je perfluorooktanska kiselina (PFOA), jedna od najviše regulisanih PFAS-a, imala stopu apsorpcije od 13,5%, sa dodatnih 38% zadržavanja u koži, što može dovesti do produžene izloženosti.

Rezultati sugerišu da PFAS sa kraćim ugljeničnim lancima, koji se često koriste kao zamena za spojeve sa dužim lancima poput PFOA, lakše prolaze kroz kožu. Na primer, perfluoropentanska kiselina se apsorbuje četiri puta brže od PFOA.

Dr. Mohamed Abdallah, koautor studije, naglasio je važnost ovog istraživanja, rekavši: „Naša studija pruža prvi uvid u to koliko je značajna apsorpcija kroz kožu kao put izloženosti širokom spektru “večitih hemikalija”. Kako industrija prelazi na PFAS sa kraćim lancima, važno je proceniti rizike koje ove alternative nose.“

Profesor Stuart Harrad, drugi koautor, dodao je: „Ova studija nam pomaže da shvatimo koliko izloženost kroz kožu može biti značajnija nego što se ranije mislilo, posebno u svetlu prelaska industrije na hemikalije za koje se veruje da su manje toksične. Međutim, kompromis bi mogao biti da apsorbujemo više ovih hemikalija sa kraćim lancima, zbog čega je ključno razumeti rizike koji su s tim povezani.”

Izvor:
Oddný Ragnarsdóttir, Mohamed Abou-Elwafa Abdallah, Stuart Harrad. Dermal bioavailability of perfluoroalkyl
substances using in vitro 3D human skin equivalent models. Environment International, 2024; 188: 108772
DOI: 10.1016/j.envint.2024.108772.